Kako je Milan B. spasio Zagreb

Autor:: Dan Špicer 7/20/2010 14:58

Četvrtak je, dan kao i svaki drugi. Pod okriljem noći, tiho, u tišini, pazeći pomno da ne probude usnule stanare, radnici marljivo zidaju novo zdanje. Točnije, još samo ulaznu rampu napraviti treba da umoran narod ne mora pješke, već autom u šoping odmah da dođu. Gradi se centar u centru grada na ponos i diku svakog Hrvata. I svaki već građanin Zagreba grada zna imena svojih junaka, Milan i Davor to su heroji što ljudima daju ono što vole, grade i rade po cijele dane da narodu stalno bude sve bolje.

I zato im svakoga dana, poneseni srećom i blagostanjem, veselo kliču i žele dug život, radost i zdravlje.

Nerijetko Milana to takne u dušu, jer on je ipak od naroda čovjek pa se pridruži pučkom veselju gdje slave njega i uspjehe nove.

No ima i onih što bune se gradnji jer ništa u životu stvorili nisu pa im je lakše rušit i paliti jer ionako ne znaju drugo. Skupina to je mala ali strašna od koje se ledi u žilama krv normalnom narodu kada ih vide, a rađe bi da ih uopće nema. 

Ali tada su došli, toga četvrtka, u cik zore, naoružani do zuba. Mnogi maskirani u obične ljude, u kulturnjake, djecu i starce. Nemilosrdno ruše sve predsobom, ta strašna rulja što tuku i viču na sve što hoda. Vješaju se po gumama kamiona, liježu pod aute i ograde ruše. I nije im bitno tko šta misli i smatra, oni su tu da naprave kaos, da stvaraju nemir i maltretiraju poštene ljude. 

Ali ima i Davor svog specijalca, Tomislav ga zovu i svi ga se plaše, čak i ovi što ruše od njega bježe. Na jedan poziv Tomislav skače, u tren je sa svojom gardom na frontu, ne plaše njega ni vika ni tuča jer on je tu ipak samo zbog ljudi

Tomino oko sve pomno vidi, ne mogu njemu proći kamuflaže, on točno zna tko su žene i djeca, a tko zlikovci i kriminalci. 

I ne prođe dugo dok dođe Tomina garda i spasi narod od opake rulje što bila je spremna srušiti centar i uništiti ljudima njihove snove. U zatvor ih treba, i njih i njima slične da ne bi im opet pala na pamet slična ideja. Tomina garda sad ulice čuva i pazi da zlo se više ne vrati, a razdragan narod veselo kliče i opet slavi svoje junake.

No, ne može slavlje trajati vječno jer svaki od naša tri junaka treba se svome poslu vratit. Milan će delat, Davor će kopat, a Tomislav gardom štititi narod jer neprijatelj nikad ne spava.

Da, bajke su zgodne jer nisu stvarne, u njima svatko moze biti junak, ali naša je stvarnost potpuno druga od ove priče, od ove bajke. Zagreb je naš grad i nije mu lako i9 treba mu pomoći da bi bilo bolje jer malo je previše onih što interese javne stavljaju pod interese svoje.

I zato nećemo pristati da nam začepe usta i da nam prodaju prazne priče oni koji su tu da služe gradu, a sad ih se kao ništa ne tiče.