Autor:: Marija Pajić 5/23/2011 10:31
‘Što ti je to? – Ma što – izgovaram zabrinuto, a zapravo kužim da mi je snimio stabilizatore. (op.a oni grijači malo iznad bokova koji se nastavljaju niz struk kako bi me držali stabilnom na zemlji, PRVENSTVENO zato što je sila teža u zadnje vrijeme postala zaj**** stvar).
Na to će On..Buckiću moj medeni!
A meni u tom tenutku u glavi Big Bang, Hirošima i Nagasaki zajedno.
Mislim si gotovo…skužio me. Više nikada neću moći uvući trbuh i glumit mršavicu pred njim, a opet s druge strane, napokon ću normalno disati. Bilo je trenutaka kada sam razmišljala o ronjenju na dah, jer ruku na srce, razvila sam takav udah da mi i Kiki Curavić može skoknut po peraje.
Sukladno udarcu na moj pozamašni ego, vjerojatno zbog toga što u ženinom životu ne postoji ništa gore nego kad ti frajer snimi škembu, odlučila sam se baviti sportom. No, tu su nastali problemi. Ako izaberem plivanje, kako ću ukrotit moju neukrotivu kosu – dodatno peglanje samo bi ju usmrtilo. Pala mi na pamet i odbojka, al već imam takav rist i list da se bojim da ukoliko ga još više ojačam, i sam Roberto Carlos će mi zavidjet.
I tako, zapela ja za štangu. Da, ona štanga što u Vama budi tolike seksualne maštarije i za koju ste spremni izdvojiti basnoslovne novce samo da vidite komad ženskog mesa kako se ‘vere’ po njoj. Ne znam radi li se tu o muškoj fascinaciji željezom poznatoj još od davnina ili jednostavno postoji neka neraskidiva veza između muškarca i štange!
Uglavnom, cut to the chase, skupila ja hrabrost i otišla na trening vođena mišlju – nikad više stabilizatori!!
Prvi trening idila, znojim se i plešem..Vrtim se ko Demi u Striptease-u osjećajući kako se topim…Ego na vrhuncu a tijelo u transu- di ćeš bolje! Euforična i sretna, poput malog djeteta poslije svakog treninga trčala bi kući ponovit naučeno jer realno, nije neka fora čagat dok te petnaest žena gleda, plješće i navodno ‘bodri’. Ima nešto i u Njemu.
I tako,korak po korak, predanim radom stabilizatori su odlazili u povijest a moj posao je poprimao sve veći obujam. Ponekad sam radila i svetak i petak osjećajući se neizmjerno sretnom, ne zbog toga što imam posao, već zbog neke postpubertetske faze u kojoj me furala brija da su četiri posla za mene praktički ništa. A i zašto bi ja kao sav narod dolazila kući u 17 sati kad u 23 mogu glavom pogodit u kompjuter i shvatit da je ipak možda vrijeme da odem doma?
Prošao je prvi vikend i izostala sam. Drugi sam se samo htjela naspavat. Treći vikend je bio baš idealan za neki izlet u prirodu, a četvrtog je padala kiša i posla je bilo preko glave. Kada sam napokon odlučila da je vrijeme da se vratim svojoj Štangi, onih 15 žena je već visilo naglavačke u nevjerojatno seksi štiklama…dok je zadnje što sam ja savladala bilo zavrtjeti se oko svoje osi..i to na svoju žalost bosa…
Ego pao, stabilizator se vratio. Taman pred ulazak u životnu fazu kada sam otkrila da u kuhinji ne žive vragovi. Pa sam tako počela i kuhati. Dotada sam imala samo razne varijacije s tjesteninom. I sigurno, poput velike cure krenula sam u akciju. Pire sam magistrirala, a s piletinom još uvijek radim čuda. Dobra fora mi je kupiti gotovi kolač u prahu i od njega stvoriti remek-djelo. Tek tada shvatiš,kako zapravo nema težeg posla u životu nego bit kuharica! Što god napraviš moraš probat i ono najgore, stalno si okružena hranom!!!! Iako je ovo za neke raj na zemlji, vjerujte mi ima i onih kojima je to prava noćna mora. Takvi zločesti ljudi vole da im se vide sve kosti a većinu vremena loču vodu, nekada ih možete zateći na modnoj pisti.
Štanga je uskoro pala u zaborav, a On je i dalje radio na sebi besramno trpajući moje delicije u sebe bez imalo grižnje savjesti jer svakodnevni trening čuda radi. Znao je provesti i sat vremena pred ogledalom gledajući biceps / triceps i ostale cepse a ja bi sita i debela ležala na krevetu u potrazi za zrakom.
Jedne večeri ležimo mi i gledamo film i sve vodi k tomu da je pred nama još jedna idilična večer. Kad ono…
Ljubavi, što ti je to?
– DEJA VU. Fuck!!! Vrtim film u glavi samo nemoj vidjet, pliz, pliz.
Slatki moj trbušćiću- reče On meni.
Slijedeći dan upisala sam se na ples. Štanga i stabilizator su iza mene jer ne dao Bog većeg nam zla.